Difference between revisions of "Милан Ђуканов"

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search
Line 1: Line 1:
<u>'''Напомена: Овај чланак је у изради.'''</u>
<u>'''Напомена: Овај чланак је у изради.'''</u>


'''Милан Ђуканов''' (Јаша Томић, 1935 - ) је историчар и виши архивски саветник. У два наврата био је директор [[Историјски архив Зрењанин|Историјског архива Зрењанин]] (1964-1980. и 1992-2000. године). Аутор је више књига и прилога са завичајном тематиком публикованих у научној и стручној периодици, као и у дневној штампи. Своје радове објављивао је у панчевачком ''Гласнику музеја Баната'', зрењанинској ''Улазници'', новосадском ''Раду музеја Војводине'' и др. Написао је и више биографија за Српски биографски речник Матице српске, као и низ приказа, стручних мишљења и препорука.
'''Милан Ђуканов''' (Шупљаја, 1934 - ) је историчар и виши архивски саветник. У два наврата био је директор [[Историјски архив Зрењанин|Историјског архива Зрењанин]] (1964-1980. и 1992-2000. године). Аутор је више књига и прилога са завичајном тематиком публикованих у научној и стручној периодици, као и у дневној штампи. Своје радове објављивао је у панчевачком ''Гласнику музеја Баната'', зрењанинској ''Улазници'', новосадском ''Раду музеја Војводине'' и др. Написао је и више биографија за Српски биографски речник Матице српске, као и низ приказа, стручних мишљења и препорука.


== Биографија ==   
== Биографија ==   


Милан Ђуканов рођен је у Јаша Томићу 1935. године. Отац Павле био је општински бележник и страдао је у сукобу са немачким окупатором почетком априла 1941. године.  
Милан Ђуканов рођен је у Шупљаји (данас Крајишник) 1934. године. Отац Павле био је општински бележник и страдао је у сукобу са немачким окупатором почетком априла 1941. године.  


Ђуканов је 1. фебруара 1964. године постао вршилац дужности управника Историјског архива Зрењанин, након одласка [[Милан Туторов|Милана Туторова]] на чело зрењанинског [[Народно позориште "Тоша Јовановић"|Народног позоришта "Тоша Јовановић"]]. На том положају је остао до 1. априла 1964. године, када је и званично постао управник. Ту функцију ће обављати све до 31. децембра 1980. године. За то време, Архив је издао зборник докумената за историју револуционарног и радничког покрета у Војводини (1976), као и информативно средство ''Водич кроз архивске фондове'' (1979) у оквиру едиције Водич кроз фондове архива Војводине. На месту директора Ђуканова је наследио Благоје Јованов. Ђуканов је остао у Архиву, сада у својству архивског саветника. По други пут именован је за директора Историјског архива Зрењанин 1992. године. На том положају је остао све до 23. јануара 2011. године, када је пензионисан.
Ђуканов је 1. фебруара 1964. године постао вршилац дужности управника Историјског архива Зрењанин, након одласка [[Милан Туторов|Милана Туторова]] на чело зрењанинског [[Народно позориште "Тоша Јовановић"|Народног позоришта "Тоша Јовановић"]]. На том положају је остао до 1. априла 1964. године, када је и званично постао управник. Ту функцију ће обављати све до 31. децембра 1980. године. За то време, Архив је издао зборник докумената за историју револуционарног и радничког покрета у Војводини (1976), као и информативно средство ''Водич кроз архивске фондове'' (1979) у оквиру едиције Водич кроз фондове архива Војводине. На месту директора Ђуканова је наследио Благоје Јованов. Ђуканов је остао у Архиву, сада у својству архивског саветника. По други пут именован је за директора Историјског архива Зрењанин 1992. године. На том положају је остао све до 23. јануара 2011. године, када је пензионисан.

Revision as of 09:09, 27 July 2015

Напомена: Овај чланак је у изради.

Милан Ђуканов (Шупљаја, 1934 - ) је историчар и виши архивски саветник. У два наврата био је директор Историјског архива Зрењанин (1964-1980. и 1992-2000. године). Аутор је више књига и прилога са завичајном тематиком публикованих у научној и стручној периодици, као и у дневној штампи. Своје радове објављивао је у панчевачком Гласнику музеја Баната, зрењанинској Улазници, новосадском Раду музеја Војводине и др. Написао је и више биографија за Српски биографски речник Матице српске, као и низ приказа, стручних мишљења и препорука.

Биографија

Милан Ђуканов рођен је у Шупљаји (данас Крајишник) 1934. године. Отац Павле био је општински бележник и страдао је у сукобу са немачким окупатором почетком априла 1941. године.

Ђуканов је 1. фебруара 1964. године постао вршилац дужности управника Историјског архива Зрењанин, након одласка Милана Туторова на чело зрењанинског Народног позоришта "Тоша Јовановић". На том положају је остао до 1. априла 1964. године, када је и званично постао управник. Ту функцију ће обављати све до 31. децембра 1980. године. За то време, Архив је издао зборник докумената за историју револуционарног и радничког покрета у Војводини (1976), као и информативно средство Водич кроз архивске фондове (1979) у оквиру едиције Водич кроз фондове архива Војводине. На месту директора Ђуканова је наследио Благоје Јованов. Ђуканов је остао у Архиву, сада у својству архивског саветника. По други пут именован је за директора Историјског архива Зрењанин 1992. године. На том положају је остао све до 23. јануара 2011. године, када је пензионисан.

Библиографија

Књиге

  • Kratka monografija Jaše Tomića 1334-1978 (Zrenjanin 1978)
  • Vodič kroz arhivske fondove Istorijskog arhiva Zrenjanin (Sremski Karlovci 1979)
  • Српски народни одбор у Великом Бечкереку, 1918. године : први српски народни одбор у Војводини (Зрењанин 1998)
  • Први српски народни одбор 1918 (Зрењанин 2010)
  • Велики Бечкерек-Петровград-Зрењанин (Зрењанин 1995) - у коауторству са Маријом Чуком, Вукицом Поповић и Миодрагом Цветићем.


Поред наведених књига, Ђуканов је прикупио грађу за зборник докумената Данила Кецића из 1976. године и монографију Ђорђа Момчиловића Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији и био њен главни уредник.

Чланци и ситни прилози

  • "Игнац Кирхнер: аустроугарски официр бранилац Београда 1914-1915 : прилози за биографију", Гласник музеја Баната 15, Панчево 2013, 75-79.
  • "Прилог проучавању историје СПЦ у Војводини: Српска православна црква у Аустрији била је аутономна а не аутокефална", Архивски анали 2, Нови Сад 1994, 175-179.
  • "Roditelji, smrt : prilozi za biografiju Todora Manojlovića", Ulaznica. Časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja 131, god. 26, Zrenjanin 1994, 145-158.
  • "Српске избеглице у Бечкереку: два века од Првог српског устанка", Завичајац: часопис за неговање завичајне културе 21-22, год. VI, Зрењанин 2005, 69-71.
  • "Dokumenta neprijateljskih organa vlasti u Vojvodini 1941. godine" (коаутори Никола Николић и Иван Поповић), у публикацији: Vojvodina 1941.: radovi i diskusije sa skupa istoričara u Subotici 9 i 10. decembra 1966. god., Novi Sad 1967, 391-424.
  • "Kada je rođen Konstantin Daniel", Ulaznica. Časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja 2, god. I, Zrenjanin 1967, 55-57.
  • "Подаци за биографију Тоше Јовановића", Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 20-21, Нови Сад 1997 (1998), 179-182.
  • "Бечкерек до доласка Турака 1551. године", Рад музеја Војводине 39, Нови Сад 1997, 333-338.
  • "Од Крацајзена до данашњих дана" (историјат Зрењанинске индустрије пива), у публикацији: Двестопедесет година зрењанинске пиваре, Зрењанин 1995.