Трг слободе
Трг Слободе је главни градски трг Зрењанина. На њему се налазе значајни градски објекти - зграда СО Зрењанин, Народни музеј, Народно позориште "Тоша Јовановић", хотел "Војводина", Водоторањ, Буковчева палата, Градска народна библиотека "Жарко Зрењанин", римокатоличка црква, као и споменик краљу Петру I Карађорђевићу. До 1932. године преко трга је прелазио воз уског колосека - "ћира", који је на тргу у непосредној близини споменика имао станицу.
Положај
Трг Слободе је најзначајнији градски простор, иако нема централни положај[1]. Почео се формирати још у време када је на том простору подигнута тврђава окружена првим кућама, у кривини трећег меандра Бегеја[2]. Данас је омеђен улицама: Суботићевом, Скерлићевом и Краља Петра. На њега излазе улице Народног фронта, Пупинова и Краља Александра I Карађорђевића.
Ранији називи
- Главни трг (нем. Hauptplatz, мађ. Főtér; ?-1879)
- Трг Фрање Јосифа (нем. Franz Josef Platz, мађ. Ferencz József tér; 1879-1918)
- Трг краља Петра (1918-1941)
- Трг Адолфа Хитлера (нем. Adolf Hitler Platz, 1941-1944)
- Трг слободе (1944- )
Споменици
У аустроугарском, међуратном и послератном периоду, на овом тргу налазили су се споменици посвећени различитим историјским личностима: мађарском војсковођи Ернеу Кишу (1906-1920), краљу Петру I Карађорђевићу (1928-1941) и народном хероју Жарку Зрењанину-Учи (1952-1964).
Реконструкција 1964. године
.jpg)
У јесен 1963. године започета је реконструкција Трга слободе[3], којом ће радикално бити измењен његов дотадашњи изглед. Том приликом је изграђен нов асфалтни коловоз, постављена нова канализациона и водоводна мрежа и уклоњено зелено острво[4]. Извођач радова био је Грађевинско-индустријски комбинат "Банат". Радови су обустављени у зиму, да би били настављени у пролеће наредне, 1964. године. У марту и априлу извађене су старе керамичке цигле и изграђен тротоар[5]. У мају су довршени радови на црпној станици градске канализације, започето је постављање жуте клинкер-опеке, а упоредо са тим текли су и радови на асфалтирању и сређивању околних улица - Суботићеве и дела улице који спаја Трг слободе са Гимназијском улицом[6]. Споменик Жарку Зрењанину пренет је пред зграду друштвено-политичких организација (Комитета), где се и данас налази. Идућег месеца, постављена је шестоугаона оплата у којој је изливена фонтана, према нацртима инжењера Милорада Бербакова[7]. Планирано постављање разнобојних сијалица у фонтану је изостало[8]. Уређено је осветљење Трга постављањем декоративне расвете у виду лилипут-канделабра, фењера од кованог гвожђа и рефлектора[9].
Концепција трга установљена овом реконструкцијом одржала се до данашњих дана, уз мање измене деведесетих година 20. века (уклањање фонтане и постављање споменика краљу Петру, додавање зелених површина и дрвореда). Саобраћај је избачен са већег дела трга 2008. године, од када је у функцији моторног саобраћаја само део уз зграду градске куће.
Будућност
Пројектом уређења центра Зрењанина из 2002. године предвиђена је реконструкција Трга слободе и његово потпуно претварање у пешачку зону.
Јавни скупови
Галерија
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Референце
- ↑ Светлана Бакић, Архитектонско и урбанистичко наслеђе Зрењанина, Грађа за проучавање споменика културе Војводине, бр. XXII-XXIII, Нови Сад 2008, 15.
- ↑ Светлана Бакић, Архитектонско и урбанистичко наслеђе Зрењанина, Грађа за проучавање споменика културе Војводине, бр. XXII-XXIII, Нови Сад 2008, 15.
- ↑ „Да не заборавимо“, Зрењанин 604, 25. април 1964, 1.
- ↑ „Да не заборавимо“, Зрењанин 604, 25. април 1964, 1.
- ↑ „Да не заборавимо“, Зрењанин 604, 25. април 1964, 1.
- ↑ З. Ст., „За Дан устанка – нови изглед Трга слободе“, Зрењанин 606, год. XII, 9. мај 1964, 6.
- ↑ „Центар – велико градилиште“, Зрењанин 612, год. XII, 20. јун 1964, 6.
- ↑ „Центар – велико градилиште“, Зрењанин 612, год. XII, 20. јун 1964, 6.
- ↑ „Центар – велико градилиште“, Зрењанин 612, год. XII, 20. јун 1964, 6.