Difference between revisions of ""Историја вароши Великог Бечкерека 1333-1918""
| (2 intermediate revisions by one other user not shown) | |||
| Line 1: | Line 1: | ||
[[File:Историја вароши Великог Бечкерека.jpg|thumb|right|300px|Насловна страна књиге "Istorija varoši Veliki Bečkerek 1333-1918"]]'''"Istorija varoši Veliki Bečkerek 1333-1918. godine"''' је назив историјата Великог Бечкерека из 1933. године који је написао чувени банатски завичајни историчар Феликс Милекер. Књига се појавила на немачком језику (оригинални назив: ''Geschichte der Stadt Veliki Bečkerek 1333-1918''), да би тек 2011. била преведена на српски, мада је у међувремену често коришћена као извор података за потоње градске монографије. Превод књиге на српски појавио се у издању [[Историјски архив Зрењанин|Историјског архива Зрењанин]], а урадио га је архивиста Архива Војводине Јован Валрабенштајн, са предговором историчара др Милана Мицића. | [[File:Историја вароши Великог Бечкерека.jpg|thumb|right|300px|Насловна страна књиге "Istorija varoši Veliki Bečkerek 1333-1918", репринт издање из 2011.]]'''"Istorija varoši Veliki Bečkerek 1333-1918. godine"''' је назив историјата Великог Бечкерека из 1933. године који је написао чувени банатски завичајни историчар Феликс Милекер. Књига се појавила на немачком језику (оригинални назив: ''Geschichte der Stadt Veliki Bečkerek 1333-1918''), да би тек 2011. била преведена на српски, мада је у међувремену често коришћена као извор података за потоње градске монографије. Превод књиге на српски појавио се у издању [[Историјски архив Зрењанин|Историјског архива Зрењанин]], а урадио га је архивиста Архива Војводине Јован Валрабенштајн, са предговором историчара др Милана Мицића. | ||
== Настанак књиге == | == Настанак књиге == | ||
| Line 9: | Line 9: | ||
== Садржај == | == Садржај == | ||
У уводном делу књиге образложени су етимологија имена града, његов положај и величина, те описани археолошки налази на његовом подручју. Други део се бави средњовековним периодом (1333-1551), трећи описује турску владавину (1551-1716). Након што је Банат почетком 18. века доспео поново у посед Хабзбуршке монархије, Бечкерек је прошао кроз неколико фаза развоја, које је Милекер хронолошки испратио у наставку излагања: '''''Бечкерек као коморско село''''' (1716-1769), '''''Бечкерек као трговиште''''' (1769-1872) и '''''Бечкерек као град са уређеним Магистратом''''' (1872-1918). Своје казивање | У уводном делу књиге образложени су етимологија имена града, његов положај и величина, те описани археолошки налази на његовом подручју. Други део се бави средњовековним периодом (1333-1551), трећи описује турску владавину (1551-1716). Након што је Банат почетком 18. века доспео поново у посед Хабзбуршке монархије, Бечкерек је прошао кроз неколико фаза развоја, које је Милекер хронолошки испратио у наставку излагања: '''''Бечкерек као коморско село''''' (1716-1769), '''''Бечкерек као трговиште''''' (1769-1872) и '''''Бечкерек као град са уређеним Магистратом''''' (1872-1918). Своје казивање Милекер завршава 1918. годином и уласком српске војске у град, што је „означило почетак једног новог раздобља“ . Следи преглед истакнутих становника и најзначајних датума у историји града. На крају се налази и списак коришћене литературе. | ||
== Види још == | |||
*[[Монографија "Петровград"]] | |||
*[[Монографија "Зрењанин" (1966)]] | |||
*[["Зрењанинске ватре"]] | |||
== Референце == | == Референце == | ||
<references/> | <references/> | ||
[[Category: Завичајна историографија]] | |||
Latest revision as of 14:42, 27 December 2014
"Istorija varoši Veliki Bečkerek 1333-1918. godine" је назив историјата Великог Бечкерека из 1933. године који је написао чувени банатски завичајни историчар Феликс Милекер. Књига се појавила на немачком језику (оригинални назив: Geschichte der Stadt Veliki Bečkerek 1333-1918), да би тек 2011. била преведена на српски, мада је у међувремену често коришћена као извор података за потоње градске монографије. Превод књиге на српски појавио се у издању Историјског архива Зрењанин, а урадио га је архивиста Архива Војводине Јован Валрабенштајн, са предговором историчара др Милана Мицића.
Настанак књиге
Милекеров историјат Великог Бечкерека појавио се 1933. године, поводом шест стотина година од првог помена насеља Бечкерек у писаним историјским изворима. Књига хронолошки иде до 1918. године, када је, према Милекеровим речима, "наступило сасвим ново доба за наш град"[1].
Милекер је дуго планирао да у оквиру своје едиције "Банатска библиотека" (у склопу које је обрађивао прошлост банатског поднебља) историју Великог Бечкерека обради у два тома, али је реализацију ове замисли дуго одлагао, да би је тек 1933. реализовао, а и тада тек делимично – услед ограничених материјалних средстава, радикално је смањио првобитно замишљени обим и избацио фусноте како би повећао број података у тексту[2].
Садржај
У уводном делу књиге образложени су етимологија имена града, његов положај и величина, те описани археолошки налази на његовом подручју. Други део се бави средњовековним периодом (1333-1551), трећи описује турску владавину (1551-1716). Након што је Банат почетком 18. века доспео поново у посед Хабзбуршке монархије, Бечкерек је прошао кроз неколико фаза развоја, које је Милекер хронолошки испратио у наставку излагања: Бечкерек као коморско село (1716-1769), Бечкерек као трговиште (1769-1872) и Бечкерек као град са уређеним Магистратом (1872-1918). Своје казивање Милекер завршава 1918. годином и уласком српске војске у град, што је „означило почетак једног новог раздобља“ . Следи преглед истакнутих становника и најзначајних датума у историји града. На крају се налази и списак коришћене литературе.
Види још