Difference between revisions of "Јанковићева кућа"
Line 1: | Line 1: | ||
[[File:Јанковићева кућа.jpg|thumb|right|275px|right|Јанковићева кућа]]'''Јанковићева кућа''' је назив за једноспратну зграду подигнуту 1854. године, која се налазила | [[File:Јанковићева кућа.jpg|thumb|right|275px|right|Јанковићева кућа]]'''Јанковићева кућа''' је назив за једноспратну зграду подигнуту 1854. године, која се налазила у некадашњој, данас непостојећој Улици Војводе Мишића, касније Серво Михаља, у близини [[Бечкеречка ћуприја|Великог моста]]. Кућа је срушена 1964. године, а на месту где се налазила подигнута је зграда Грађевинско-индустријског комбината "Банат" (данас седиште Пореске управе и Трезора). У Јанковићевој кући били су својевремено смештени [[Банатска српска задруга за штедњу и предујам]], дућан [[Бернхард Клајн|Бернхарда Клајна]]<ref>"Bitte, nicht zu übersehen!", ''Gross-Becskereker Wochenblatt'' 46, 17.11.1883, 6.</ref>, а после Другог светског рата и [[Народни музеј Зрењанин]] и [[Историјски архив Зрењанин|Зрењанинско архивско подручје]] који су у то време били спојени. Кућа се спомиње у списку једноспратних објеката у граду за 1875. и 1938. годину, објављеном у [[Монографија "Петровград"|монографији "Петровград"]], где је као власник наведена Катарина Јанковић<ref>Александар Станојловић (ур.), ''Петровград'', Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 82-83.</ref>. Кућу је подигао њен отац. Кућа је излазила на три улице (Серво Михаља, Сарајлијина, Гимназијска), а према стилским карактеристикама припадала је класицизму. У приземљу су се налазили трговачки локали, док је на спрату био стамбени простор. Изнад главног улаза налазио се балкон украшен оградом од кованог гвожђа. | ||
== Референце == | == Референце == | ||
<references/> | <references/> |
Revision as of 11:22, 10 December 2014
Јанковићева кућа је назив за једноспратну зграду подигнуту 1854. године, која се налазила у некадашњој, данас непостојећој Улици Војводе Мишића, касније Серво Михаља, у близини Великог моста. Кућа је срушена 1964. године, а на месту где се налазила подигнута је зграда Грађевинско-индустријског комбината "Банат" (данас седиште Пореске управе и Трезора). У Јанковићевој кући били су својевремено смештени Банатска српска задруга за штедњу и предујам, дућан Бернхарда Клајна[1], а после Другог светског рата и Народни музеј Зрењанин и Зрењанинско архивско подручје који су у то време били спојени. Кућа се спомиње у списку једноспратних објеката у граду за 1875. и 1938. годину, објављеном у монографији "Петровград", где је као власник наведена Катарина Јанковић[2]. Кућу је подигао њен отац. Кућа је излазила на три улице (Серво Михаља, Сарајлијина, Гимназијска), а према стилским карактеристикама припадала је класицизму. У приземљу су се налазили трговачки локали, док је на спрату био стамбени простор. Изнад главног улаза налазио се балкон украшен оградом од кованог гвожђа.