Карађорђев парк

From Zrikipedia - zrenjaninska internet-enciklopedija
Jump to navigation Jump to search

Напомена: Овом чланку или једном његовом делу је потребно дорађивање.


Карађорђев парк је највећи градски парк у Зрењанину, површине 49 072 m²[1]. Подигнут је 1954. године под именом „Омладински парк“[2], да би се касније усталио назив „Карађорђев“, по називу градског трга на ком се налази. Парк обухвата Алеју великана са спомен-бистама познатих градских личности, споменик палим борцима из 1946. године[3], стадион ФК „Банат“ и стару Халу спортова „Медисон“, а у непосредној близини налази се и родна кућа Александра Сандића.

Алеја великана

У Алеји великана Карађорђевог парка налазе се спомен-обележја посвећена следећим личностима:

-Раду Флора (1922-1989), књижевник. Спомен-биста је подигнута у јесен 1997. године, поводом обележавања 35 година рада Друштва за румунски језик Војводине и 75 година од рођења Раду Флоре[4][5]. Бисту је открио Павел Домоњи, тадашњи покрајински секретар за остваривање права националних мањина[6].
-Тивадар Вањек (1910-1981), академски сликар. Ауторка бисте је Татјана Стефановић Зарин.
-Павле Аршинов (1855-1930), научник и публициста. Биста, чији је аутор био вајар Павле Радовановић, откривена је почетком маја 1970. године, приликом обележавања четрдесет година од Аршиновљеве смрти[7].
-Ференц Кемењ (1860-1944), организатор савремених Олимпијских игара.
-Тоша Јовановић (1845-1893), прослављени српски глумац. Аутор бисте био је вајар Павле Радовановић.
-Вилмош Лоци (1925-1981), кошаркаш и репрезентативац СФРЈ. Биста је откривена 2004. године, а рад је вајарке Иване Рацков.
-Густав Лаука (1818-1902), књижевник и публициста. Биста је откривена 2. октобра 1968. године, истог дана када и биста Уроша Предића[8]
-Слободан Бурсаћ (1941-1993), диригент.*
-Михаило Пупин (1854-1935), проналазач. Биста је откривена 30. априла 1974. године[9]
-Васа Савић (1893-1939), лекар.
-Деже Анталфи Жирош (1885-1945), композитор. Аутор бисте био је академски вајар Владимир Комад.
-Александар Сандић (1836-1908), књижевник. Сандићеву бисту открио је 11. фебруара 1971. године управник зрењанинског Народног музеја Тихомир Савић[10]. Аутор бисте био је београдски вајар Стеван Дукић[11].
-Константин Даниел (1803-1873), сликар. Спомен-обележје откривено је 1969. године, у склопу пратећег програма изложбе Народног музеја Зрењанин "Великобечкеречки сликарски атељеи"[12], дело вајара Павла Радовановића.
-Урош Предић (1857-1953), сликар*. Биста је откривена 2. октобра 1968. године, од стране Одбора за заштиту споменика културе Скупштине општине Зрењанин, а у склопу обележавања 15. годишњице од Предићеве смрти[13]. Истовремено са Предићевом, откривена је и биста Густава Лауке[14].
-Нестор Димитријевић (1782-1856), трговац и народни добротвор.
Биста у част Нестора Димитријевића откривена је 2. октобра 1973. године; открила ју је Вида Ћук, председница Општинског већа Скупштине општине Зрењанин, а на предлог Одбора за заштиту споменика културе СО Зрењанин[15]. Аутор бисте био је академски вајар Павле Радовановић[16].

  • Бисте означене звездицом украдене су марта 2007. године.

Споменик жртвама фашизма

Споменик палим борцима и жртвама фашизма у Другом светском рату након откривања 1946. године. Историјски архив Зрењанин, Ф. 45 Збирка фотографија 1890-2003, бр. 1744 Димензије: 23,3 x 16,9 cm.

Централни део парка заузима споменик посвећен палим борцима у Другом светском рату, подигнут 1946. године. Наводно је идеју за овај споменик дао Јосип Броз Тито[17]. Приликом церемоније откривања споменика, свечани говор окупљеним грађанима одржао је изасланик маршала Тита, генерал Павле Јакшић[18]. Касније је на простору око овог споменика 1954. године уређен Омладински (данас Карађорђев) парк.

Натпис на предњој страни споменика гласи:

"ПАЛИМ БОРЦИМА ЗА СЛОБОДУ, ЖРТВАМА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА У ВЕЛИКОМ ОСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ 1941-1944",

а на задњој:

"ВИ ПАДОСТЕ ЖРТВОМ И ДАДОСТЕ СВЕ: КРВ, ЖИВОТ, МЛАДОСТ РАДИ СЛОБОДЕ".

Референце

  1. ↑ Todor Malbaški (ur.), Zrenjanin, Zrenjanin 1966, 515.
  2. ↑ Todor Malbaški (ur.), Zrenjanin, Zrenjanin 1966, 515.
  3. ↑ Todor Malbaški (ur.), Zrenjanin, Zrenjanin 1966, 505.
  4. ↑ Љ. Б., "Годишњица Раду Флоре. Спомен-биста у Алеји великана", Зрењанин 2363, год. XLVI, 5.9.1997, 15
  5. ↑ С. Л. М., "Меморијал Раду Флоре. Великан румунског народа", Зрењанин 2364, год. XLVI, 12.9.1997, 15.
  6. ↑ С. Л. М., "Меморијал Раду Флоре. Великан румунског народа", Зрењанин 2364, год. XLVI, 12.9.1997, 15.
  7. ↑ "Спомен-биста у знак сећања", Зрењанин 914, год. XVIII, 9. мај 1970, 5.
  8. ↑ "Мало познати зрењанински књижевник. Густав Лаука", Зрењанин 834, год. XVI, 5. октобар 1968, 5.
  9. ↑ "Биста Пупину", Зрењанин, 27. април 1974.
  10. ↑ "Биста Александра Сандића", Зрењанин 953, год. XIX, 11. фебруар 1971.
  11. ↑ "Биста Александра Сандића", Зрењанин 953, год. XIX, 11. фебруар 1971.
  12. ↑ М. П., "Откривена спомен-биста Константина Данила", Зрењанин 866, год. XVII, 31.5.1969, 6.
  13. ↑ Вукица Поповић, "Значајан јубилеј", Зрењанин 833, год. XVI, 28. септембар 1968, 4.
  14. ↑ "Мало познати зрењанински књижевник. Густав Лаука", Зрењанин 834, год. XVI, 5. октобар 1968, 5.
  15. ↑ "Читавог живота помагао школе и сиромашне ученике", Зрењанин 1090, год. XXI, 6. октобар 1973, 4.
  16. ↑ "Читавог живота помагао школе и сиромашне ученике", Зрењанин 1090, год. XXI, 6. октобар 1973, 4.
  17. ↑ Историјски архив Зрењанин, Ф. 45 Збирка фотографија 1890-2003, бр. 1744.
  18. ↑ Историјски архив Зрењанин, Ф. 45 Збирка фотографија 1890-2003, бр. 1744.
Retrieved from "https://zrikipedia.com/index.php?title=Карађорђев_парк&oldid=2087"